ОКО 400 МАЈЕВИЧКИХ СТЕЋАКА У 40 НЕКРОПОЛА


У мајевичком крају постоји око 40 некропола са више од 400 споменика – стећака, а њихово бројно стање и величине указују да су насеља на Мајевици у средњем вијеку била честа, али мала, говори за Срну професор Немања Миловановић, који се бави истраживањем и поријеклом стећака на овом подручју.

Миловановић истиче да се на Мајевици стећцима обиљежавају гробна мјеста од друге половине 12. вијека, па до краја 16. вијека.

„Нажалост, ни на једном од епитафа на Мајевици није забиљежено историјски познато име или догађај, па је прецизно датирање тиме отежано, међутим, ту нам помаже палеографија и историја језика“, каже Миловановић.

Иако напомиње да су раније, упркос системским истраживањима, прављени намјерни или ненамјерни пропусти, он током десетогодишњег рада и обиласка овог подручја настоји да истражи епитафе са циљем да прикупи и представи поуздану историјску грађу.

„На украшеним примјерцима понекад су, осим вјерских, присутни и статусни симболи. Крст је најчешћи украсни мотив на стећцима уопште. Прикази сунца, мјесеца, спирала, средњовјековног оружја /лук и стријела, мач/, прикази винове лозе, цвијећа и другог буде машту и нагоне на размишљања о свему ономе што је окруживало средњовјековног човјека“, каже Миловановић.

Он подсјећа да епитафи увијек истичу везу покојника и „племените земље“ /“Овдје лежи на својој земљи…“/, затим свједоче о везама међу људима и о вези људи са Богом /“…с Богом и с родом“/.

Обиљежја о покојницима не дижу само потомци, браћа или родитељи, већ у томе помажу родбина, пријатељи или братија /“…а поставише овај биљег синови“…“и с родом“/.

„Натписи свједоче и о миграцијама. Сачувани су етници Свибничанин, Гостиљанин, Хвочанин, а понекад из самог натписа добијамо неку информацију о животу покојника тих времена /...добро живје на овом свијету.../, али и о смрти /...а погибе.../“, каже Миловановић и додаје да епитафи свједоче и о језичким, али и о вјерским приликама.

Миловановић каже да посебан утисак оставља десет епитафа средњовјековне некрополе у селу Пипери на Мајевици.

„С обзиром на то да је ова некропола привукла пажњу најстаријих домаћих научних радника који су се бавили средњовјековним натписима, те да је њена посебност због броја епитафа изузетна у најширим оквирима, није разумљиво зашто јој није посвећана посебна пажња шездесетих и седамдесетих година 20. вијека“, наводи Миловановић.

Он истиче да, захваљујући епитафу посвећеном Милошу Братосалићу, затим епитафу његовом брату и на крају његовом сину Прибисаву може да се да реконструише родословно стабло властелинске породице Братосалића.

„Ћирилички натпис на споменику Прибисава Милошевића свједочи о драматичним догађајима, о убиству и освети, који су се збили на Мајевици, по свему судећи, у 15. вијеку. Из натписа сазнајемо и име убице“, наводи Миловановић, који живи у Прибоју мајевичком.

О броју стећака, или како се се уобичајније у народу називају – мраморови или мраморје, на Мајевици и у њеној подгорини тешко се са сигурношћу може говорити.

„Али, ако се под термином мајевички крај подразумијевају подручја некадашњих пријератних општина Лопаре и Угљевик онда се са сигурношћу зна да овдје постоји четрдесетак некропола, са преко 400 споменика. Велики број некропола налази се и на подручју које се некада називало зворничком Мајевицом“, истакао је Миловановић, који је професор српског језика и књижевности у Средњошколском центру „Вук Караџић“ у Лопарама.

Миловановић је и главни и одговорни уредник /2012−2016/ часописа за језик, књижевност и духовност „Бокатин Дијак“, те уредник библиотеке „Баштина“ едиције „Дијак“. Члан је редакције часописа „Срп“. Радове из средњовјековне епиграфике објављује у периодици.