Назив Лопаре потиче, по легенди, од древног лопара, дрвене алатке сличне лопати за стављање тијеста у пекару и вaђење хљеба, које је некада у овом мјесту израђивао од мајевичког дрвета гласовити мајстор

По другој легенди, Лопаре су добиле име по становницима који су овдје живјели и често се тукли, што се у жаргону каже "лопали".

И не може се са сигурношћу говорити о старости Лопара. Први подаци о насељу потичу из друге половине осамнаестог вијека, јер су овдје били конаци, а грађени су на раскрсници путева и служили за одмарање трговачких и других каравана. У Лопарама се почиње ширити подручје око ријеке Гњице, ствара се долина ове рјечице, што је било повољно за развој насеља.

поглед на Лопаре

Неки дијелови општине Лопаре су, по остацима из прошлости, и раније били насељавани, јер се у неким селима налазе стећци (надгробни споменици из периода средњег вијека). Највише их је (чак 30) на тромеђи Тобута, Лабуцке и Вукосаваца. Према неким археолошким налазима, тврди се да је у овом крају било и Илирско насеље, још прије 2600 година, што одговара средњем жељезном добу.

Почетак комуналне изградње везује се за аустроугарски период (1878-1918) када је изграђена зграда данашњег општинског суда (раније је то била жандармеријска станица) и оба пута који везују Лопаре са сусједним општинама.

Лопаре су дуго биле насеље друмског типа, са дугом главном улицом (пролазним путем) кроз средину, и малим, често слијепим, уличицама које се одвајају од ове главне. У новије вријеме, од те главне улице, дуге 1600 метара, рачвају се сада боље улице са кућама, пословним и другим објектима.